Наталијина рамонда је цвет који има вишеструку симболику, посебно када је реч о српском народу и патњама кроз које је прошао. Српски војници су попут овог цвета, као Феникс устајали из пепела и побеђивали кад је најтеже. Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић у ботаници познат је и као цвет феникс.
Дан победе је празник посвећен потписивању примирја у Првом светском рату, када су 11. новембра 1918. године генерали двеју зараћених страна у француском граду Компијену, у једном железничком вагону потписали примирје.
Република Србија је овај датум изабрала за један од својих празника, а уређено је и да се уз празник одреди и специфичан амблем који се носи на реверу у недељи уочи Дана примирја.
Значка представља комбинацију цвета Наталијине рамонде и Албанске споменице. Цвет симболише васкрс српске државе која се после Првог светског рата уздигла и наставила пут, док албанска споменица представља највеће страдање српског народа у Првом светском рату, а то је повлачење преко Албаније.
Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae)
Цвет који се носи као званични симбол Дана победе је Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae). Реч је о ендемској биљној врсти за коју су до пре пар година знали само искусни ботаничари и страствени љубитељи локалне флоре.
Међутим, њене биолошке особине су готово запањујуће. За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије, зато је позната као цвет феникс.
Наталијина рамонда име је добила по супрузи краља Милана Обреновића. Краљ је волео да борави у Нишу, тадашњој другој престоници Србије. Уз краља и краљицу, увек је био дворски лекар Сава Петровић, веома образован човек који је волео дуге шетње и ботанику. Шетајући околином Ниша, уочио је овај цвет и дао му име Ramonda nissana, нишка рамонда. То име му није било суђено. Очаран лепотом краљице, доктор Сава је цвету променио име у Наталијина рамонда, Ramonda nathaliae.
Овај нежни цвет расте на надморским висинама од 350 до 2.200 метара, на изузетно неприступачним местима, углавном у клисурама, на кречњачким стенама, где је суво и хладно. Спада у фосилне врсте, остатак суптропске флоре, вероватно се у скривене делове Балкана повукао из Африке.
Опстанак ове врсте угрожавају микроклиматске промене у њеном станишту, инфраструктура, урбанизација, изградња брана у клисурама и кањонима, сакупљање тих цветних биљака ради гајења на другом месту.
СРЕЋАН НАМ СВИМА 11. НОВЕМБАР, ДАН ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ!
